LJUBAVNE PRICE

PRICA 1

Zivim u sjenci sjenke tvoje...i znam da to znas, sminkam stvarnost tvojom bojom, jer drugacije ne umijem!

Sve je lazno, ovaj svijet je lazan...Ne zelim pred laznim svijetom lazno da se smijem...ali to nije osmijeh, to je grc, ljudi su slijepi!

Lijepi dani, nasmijani nekad bili za tebe, za mene, a sad sve same skice, neke druge ulice i srce skitnice zgazeno nehotice...Znam da znas!!!

NESTAJES...jer u svim snovima ti vratim sve te prazne rijeci praznim danima, jer kraj tebe nisam vise...Prica odavno nije fer ljepotica i zvijer, suvise razno sve je ovo prazno, prazno, zarazno i neprolazno...Svakog dana, sata, minute vracam se nasoj prici ZAR MISLIS DA SE STVARNO PONOSIM TIME????

Plasim se da priznam da jos postojis, rane bole...i da mi falis...fali mi dodir, osmjeh, rijec...fali mi lice i nase glupe sitnice...

Dosta KRIVICE, ptice selice su odavno otisle na jug!Otisla sam i ja iz grada, nisam mogla vise...i svi ovi novi pogledi me plase PROKLETI SRETNI ZAGRLJENI LJUDI TE ULOGE SU BILE NASE, samo moje i tvoje, A GDJE SMO SADA, pogledaj u mene, NEMA ME, obecala sam ti da cu otici i otisla sam...postoje samo uspomene nase i poneki trag nemoguce ljubavi...KOLIKO DAJES TOLIKO I DOBIJAS...

U nasem gradu sada postoji jedan zivot gdje PRESTAJEM JA, GDJE POCINJES TI, JEDNA LJUBAV GDJE BILI SMO MI, GDJE SADA SU DRUGI...

JEDNA LJUBAV-MI...i reci mi sta je to ponos, sta je to sram???

Ne, nikada za to s tobom nisam znala pa ne zelim ni sad!!!Sve nase suze saprala je kisa, na kraju nisam sigurna ni da li si plakao, nit da li si dno dotakao, a takav kakav jesi, takva kakva jesam slagali smo sami sebe...nismo imali snage za borbu protiv onih koji su krojili nase zivote...kao da smo djeca bez prava glasa...otisla sam, a ti si se vratio starim stazama svom vjenom picu i ludim provodima...

Znam mene ni svi peroni ovog svijeta nece nikad nimalo promjeniti I DALJE ISTI BLEJER IZA BLOKA I UVIJEK MAJSTORSKOG OKA NIKAD IZVAN SVOGA TOKA I DALJE ROKA NA PUTU DOKA SVOJE SRECE...

I dan je taj sto me vara, plavetnilo neba misli mi skrece, a onda padne noc..prokleto dugi sati...Ali znam sve je nista, slomit cu kazaljke vrijeme ce stati, kosmos ce cekati...samo...trazim te, sanjam te pijanim ocima u nocima, u tudim licima u stanovnicima nekih drugih svjetova-GDJE JE NA????

Cutim jer znam da ti znas jedini moj TI KOJI ODAVNO MOJ NISI...Svaka sekunda kao godina, ali barem sad znam na cemu sam i znam da NEMA NAS...

Spremna sam da budem ponosna i nasmijana pred svima, iako te kad sam sama, i dalje oblikujem od oblaka dima...

Oprosti sto nisam imala snage da te slazem i zazelim srecu, AL STA CE TI TO OD MENE???

Sve uspomene s kaputa stresi samo budi to sto jesi, TU GDJE SI sta god da se desi budi okej i nikad ne saznaj kako boli kad NEKOG VOLIS, A NEMAS, VOLIS I LOMIS SE DA IZDRZIS!!!

Ostaje nada da ce nekad neko htjeti da shvati mene...MOJA LUTANJA, MASTANJA, SANJARENJA I ZNATI DA IH PRATI...i ko zna mozda jednom sretnes me, ali srest ces samo prolaznika slucajnog, obicnog covjeka i pogled leden...

IAKO TE TAJ NEZNANAC NEKAD VOLIO VISE OD SEBE!!!

Samo se cuvaj i budi dobro...

PRICA 2

Dok maestral lagano provlaci svoje njezne prste kroz moju raspustenu kosu,

a sunce svojim posljednjim zrakama daje ruzicasti odsjaj mome licu, gledam u to more koje kao da gori pod plamenom velike uzarene kugle koja se polako gasi....opet ostajem bez teksta, opet me zalazak ostavlja bez rijeci....

A more...mrzim ga.... ono je krivo za sve, za svaku moju suzu, za svaki moj bolan krik, za svaku ranu koju cu nositi na dusi dok sam ziva.......

Sve je tako mirno i tiho, samo negdje sa sredine uvale dopire zvuk motora stare barke koji ne remeti taj mir vec se tako prirodno ukalpa u kasno jesenje predvecerje......

Naizgled sve je tako savrseno, to crveno more, taj maestral koji mi mrsi kosu, taj krik galeba i muzika barke....sve je kao iz bajke, romanticno.....ali daleko je od toga....

Opet gledam u more, i opet proklinjem svu njegovu dubinu, sirinu, predivnu modru boju, svako zivo bice kojemu je more dom...iako sam sa sve cetiri strane okruzena morem, zarobljena na otoku, mrzim ga a kad se samo sjetim koliko sam ga voljela, obozavala, bila u njemo bas onako kako bi se reklo «svoj na svome».....

Ali ne...zaklela sam se sama sebi da nikada vise moja stopala nece zapljuskivati valovi, da se moje tijelo nece presijavati u moru na mjesecini....nikada vise necu zaplivati tim modrim prostranstvom....nikada.....ne mogu...more je krivo jer te vise nemam.......otelo mi te..bilo je ljubomorno na sve sto smo imali, a imali smo previse, nesto vece od prijateljstva, nesto jace od ljubavi...imali smo ono o cemu neki ljudi mogu samo sanjati....

Bio si stariji dosta od mene, ali nikada nismo dopustili da godine stanu na put nasoj sreci, nasoj ljubavi....bio si mi ljubavnik, ljubav, ali prije svega prijatelj....

Znao si svaku moju pogresku, svaku moju laz, svaku moju prevaru, svaki moj grijeh, znao si sve o meni i nikada me zbog nicega nisi osudjivao.....sve sam ti govorila...znao si da nisi jedini u mome zivotu.da imam jos nekoga, znam da se nisi s time slagao ali si me pustio da radim sta me volja i da ti se svaki put vracam kada me slome tudje lazi, kada me dotuku bolne prevare, kada mi okrenu ledja i slome krila....bio si moja sigurna, najsigurnija luka, moje nebo i moj zrak...uvijek si bio za mene tu! Kada god sam te trebala, nikada ti nije bilo tesko prevaliti ni 300 kilometara da me dodjes utjesiti, poljubiti i uspavati u svome narucju.... a sada tko ce me sada tjesiti, tko ce me sada ljubiti, uspavljivati.....kome cu sada prolaziti prstima kroz plave uvojke, kome cu sad u ocima gledati dva jezera??? Kome???? Bože, zašto????? Zašto bas ti?

Nemogu, iako sam ti tisucu puta dala obecanje da necu plakati ako ti se sto desi, znas da nemogu zaustaviti suze! Nemoj se sada ljutiti na mene.....

Bila sam jos djevojcica kada sam te upoznala, imala sam 14 godina , a ti 24. iako je sad glupo odmah sam se zaljubila u tebe ali bila sam svjesna da sam obicna mulica kojoj su barbike i izlazak do 10 glavna preokupacija u zivotu...

Ali pricala sam s tobom, ispitivala te o svemu vezanom za ronjenje i dala ti obecanje da ces mene samo ti i nitko drugi uciti roniti...

Uvijek si se smijao mojim salama, glumio ozbiljnost dok sam plakala zbog razbijenog koljena.....ucio sa mnom matematiku kada sam zavrsila na popravnom, slusao moje tajne, sve sto sam ti pricala o «carobnom» prvom poljupcu....sjecam se kako sam svake godine jedva cekala pocetak ljeta da opet dodjes na otok, u svoju skolu ronjenja, da te mogu gledati cijeli dan.....

Bila sam zaljubljena u tebe, djecje iskreno...znala sam da ces biti moj, znala sam da ti nisam bas najobicnija klinka nego...neznam....bila sam ti posebna.

Imala sam skoro 18 godina kada sam prvi put osjetila tvoje usne na svojima....jos se sjecam tog dana, tj.te noci....

Tu noc me je jedan decko strasno povrijedio i cim sam dosla kuci, uzela sam odmah mobitel i nazvala tebe.iako je bilo 3 ujutro javio si se, dosao po mene i odvezao me na «nasu plazu»....sve sam ti ispricala, kako me je samo htio iskoristiti....pogledao si me svojim velikim plavim ocima i rekao: znas mala, strasno si se promjenila, nisi vise ona klinka koju zanima ronjenje, koju zanima koje su najkvalitetnije maske i peraje....ne zanimaju te vise dubine i morska bica..ne pricas vise o studiju oceanografije...sad se samo dotjerujes, gledas decke, razmisljas o tome da studiras hrvatski jezik...promjenila si se...postala si djevojka....neznam kada, sad sam toga postao svjestan. Znam te odkada si bila obicna klinka umusana sladoledom a sad si glavna macka ......ne mogu vjerovati da sam tek sad shvatio koliko si lijepa i koliko me pogadja svaka tvoja suza, svaka tvoja bol...

Sjedila sam i slusala ne vjerujuci svojim usima, moja najveca ljubav meni tako govori...... nisam znala sto da ti kazem, uvukla sam ti se u zagrljaj bas kao i onda kad sam bila «umusana sladoledom» ali taj zagrljaj nije bio onakav kakav si mi uvjek pruzao, cvrst, zastitnicki...sad je to bio zagrljaja muskarca kad grli zenu koju voli.......

Neznam u kojem trenutku, ali usne su nam se spojile, njezni poljupci su prerasli u vatrene...predala sam ti se, cijelom dusom, srcem i tijelom...bio si njezan...i nisi mogao vjerovati da si mi prvi....ali znam da si bio ponosan na to.....ne nisam se sramila niti bojala, znala sam da ces sutra opet biti tu, da ces opet biti moj....dani su nam prolazili kao u bajci....godinu dana smo bili jedno bice....i tada sam ja pocela sa svojim glupostima, varala sam te i priznavala ti to, svjesna da ti svaki put otkidam sve veci dio srca, da te polako ubijam s time....ali volio si me, oprastao mi...voljela sam i ja tebe i zato sam ti se uvijek vracala........tako nam je prosla jos jedna godina, koliko svadje toliko i ljubavi......sad se kajem, ali sto to sada tebi vrijedi kada te nema vise tu?? Sta ti vrijedi moje kajanje?? Ali kajem se i kajat cu se...zauvijek....

Prije tocno godinu dana sam te vidjela posljednji put u svome zivotu....

Da sam bar znala da cu te taj dan posljednji put poljubiti na rivi, posljednji put ubaciti tvoju masku u gumenjak, da ces me posljednji put podignuti u zagrljaj i baciti u more....e da sam znala, vjerovatno te nebi pustila da odes roniti, ili bi ja otisla sa tobom, poslala bih nekog sa tobom, nebi te pustila samog...nebi sigurno ostala u «centru» cekajuci tvoj povratak....

Ali ostala sam i cekala...i .............. sto sam docekala???? Tugu, bol, suze, patnju, rusenje svih svojih snova.........

Bilo je 15:00 kada si otisao, znala sam da ce se vratiti negdje oko 17:00 tako da sam ta dva sata provela zezejuci se sa nekim klincima na odbojkaskom igralistu...oko 17:00 sam otisla na rivu jer sam znala da ces onda doci, ali nisi dosao....nakon 15 minuta postala sam nervozna, digla sam cijelu paniku u «centru» ali su me svi smirivali govoreci kako na svjerovatno zezas i da ces sdoci svaki minut..ali minuti su prolazili i sat je otkucao 18:00 a ti jos nisi dosao...svi su se uspanicili, jer nikada nisi toliko kasnio, po 500 put sam okrenula broj tvoga mobitela ali nista...samo glupa zvonjava bez odgovora....

Prijatelji su sa drugim gumenjakom otisli te traziti, a ja sam ostala u centru cekajuci...cekajuci sta?????? Znala sam da se je dogodilo nesto starsno cim mi se prvi put nisi javio.....

Minuti su prolazili kao godine....mobitel ja nijemo sutio, a suze su klizile niz lice....kroz glavu su mi prolazile tvoje rijeci :» mala, obecaj mi da neces plakati ako mi se nekada nesto dogodi....nemoj prosipati bisere zbog jedne svinje kao sto sam ja» uvijek sam se smijala na tu tvoju zadnju recenicu, jer smo dobro znali i ti i ja da sam jedina svinja u vezi ja....i uvijek sam ti govorila da necu palakti jer si me mrzio oduvijek vidjeti uplakanu.....

Konacno oko 18:30 je zazvonio mob, tvoj frend mi je rekao da su nasli gumenjak i da je drugi frend zaronio da te trazi jer te nema na gliseru....

Odmah sam znala sta je, ali sam se nadala......

Oko 20:00 su dosli, i po njihovim licima sam vidjela o cemu se radi, dotrcala sam do njih, ali mi nisu dali da udjem na gumenjak.....pocela sam vristati, urlati, tresti se....morala sam te vidjeti jos jednom....vidjeli su da ne odustajem pa su me pustili...pogledala sam tvoje lice, plavo.....usne ljubicaste, bezzivotno tijelo...ljubila sam te hladne usne, milovala sam te zlatne uvojke, grlila te.........vristala.......suze su me gusile, snaga me je izdala...pala sam u nesvjest.....probudila sam se u svom krevetu i pogledala na stol, nasa slika u ronilackim odjelima kad sam imala 16, a ti 26 godina.....nisam bila svjesna da te nema vise...nisam se htjela pomiriti sa tim....

Tvoj sprovod je bio najgori dogadja moga zivota.......ne sjecam se previse svega jer su mi dali inekcije za smirenje, ali znam da sam dugo dugo poslije svih ostala na groblju, sklupcaan na tvom grobu, grleci tvoju sliku.....i proklinjujuci more, boga, sudbinu........

Tada sam se zarekla da nikada vise necu krociti nogom u more....

Rekli su mi da si ostao bez kisika, da si pao u nesvijest pod morem.......i sad se pitam kako se je to moglo dogoditi covjeku koji je tolike ljude ucio pravilnom disanju, pravilnom uronu i izronu sa bocama....kako se je to dogodilo tebi......

Ova godina je za mene prosla kao da je trajala 6 godina.....iako su me svi pokusavali izvuci iz kuce nisam se dala, samo sam plakala.......i danas sam tu...posljednji put gledam zalazak, posljednji put mi maestral mrsi kosu, posljedni put mi se na licu oslikava zalazak....

Evo jos samo koji minut i sunce ce zaci, nestati za danas, a sutra kada ponovno izadje ja ga necu vidjeti jer me vise nece biti na ovome svijetu......predugo sam cekala, trebala sam to napraviti istog trena kad su te dovezli mrtvog sa gumenjakom, trebala sam odmah ispuniti svoje obecanje koje sam ti jednom dala NIKADA NAS NISTA NECE RASTAVITI, UVIJEK CU BITI UZ TEBE, KOLIKO GOD GLUPOSTI NAPRAVILI ILI JA ILI TI, ZNAS DA CEMO BITI ZAUVIJEK ZAJEDNO.nisam trebala zivjeti jos godinu dana bez tebe, ali kao da i nisam zivjela.....sad jos samo me jedan korak dijeli od naseg ponovnog susreta, sretna sam, vidjet cu te opet, ponovno cu te poljubiti, zagrliti, igrati se sa tvojim uvojcima, ponovno ces me gledatio svojim velikim palvim ocima....znam da ce se ljutiti na mene jer cinim glupost, znam da ces mi to reci, ali oprostit ces mi jer dobro znas da ja bez tebe nemogu i neznam zivjeti............

PRICA 3

Veze sudbinske u noci Svetog Save.
Posle devet godina otvaram pisma od nekog ko je voleo senku zene, a sad ono iza senke. Ne ostaje nista .Zao mi sto je moglo ostati nesto zivo I lepo,nase dete I deo nas iz senke raznolikog vremena.Svako je sam ostao sa svojom senkom, neko zauvek, neko tiho. Sam na kisi ceka drugu senku koja se nece vratiti.

Pismo prvo

Izvini ,u velikom sam poslu.
Pozelim eto tako tek da ti se javim.
Juce nisam stigao,a znam da si ocekivala.Izvini.
Razumi me, molim te.
Za uzvrat, volim te.
Toliko posla imam a ne izlazis mi iz glave.
Ponekad budan sanjam.
A nocu ne mogu da spavam.
Voli te tvoj provincijalac,ugojeni prasac.
Poruka u pismu,

Prvi I poslednji put
Napisah pesmu

Najlepsa pesma

Ti I ja

Oprosti mi sto je ova pesma
ovako kratka.Cak mi je I naslov duzi od pesme.
Rekao sam ti:
“Neznam da pisem!”

U cirilicnom pismu, ja sam u tebi
U latinicnom pismu ,
Ti si u meni
Kakva bi ikebana od nas dvoje
Bila na Japanskom pismu?

Drugo pismo,

13 sati I 2 minuta.Cetvrak, mart.
Volim te.Toliko.
Sta da ti jos kazem?Nisi mi rekla mozes li moj rukopis procitati.I ako ne …svejedno.
Volim te bez reci.
Onakvu kakva si…Pomalo lutkasta,beskrajno iskrena…Volim te.
Oprosti mi ako te nekad povredim.Ako ti se moja rec ucini gruba.Ti si kriva.Sve te zaboli.
Ogrubeo sam. I pozelim pored sebe nekog kao ti.Oprosti mi.

Drage poruke,

Kada sam ti govorio o
Trnovoj ruzici ,znas zasto?
Zato sto sam pozeleo da se
Izjutra usunjam kod tebe da te poljubim.
I ti se probudis.
Nemoj mi zameriti sto sam ludTo mi je na nervnoj bazi.
Nadam se da cemo se videti u petak.
Dogovoricemo se.

Danas sam ti nabrao ljubicice.
Mart,prolece, sa ovim buketom mogu ti…
Prvi cestitati rodjendan.
Srecan Ti rodjendan!!!

6 April.

Ako sam zaboravio da ti napisem pismo nisam zaboravio da te Volim.

Zapis .

Ne znam sta se desava sa mnom.Sve ovo sto se desava sa nama I oko nas.Pisem ti, a u stvari ,ne umem da pisem.Nikad nisam ni znao.
Zelim da te opet vidim.Ima nesto sto me privlaci tebi nekom cudnom snagom.Sta je s tobom,ako sam ja definitivno poludeo? I ti meni kazes da sam ja cudan!
Cudnije devojke od Marsa dovde ja nisam sreo.
Sreli smo se kod crkve I voleli pored crkve.Da li je to greh?Ili si ti djavo?Usla si tako u moj zivot,I ostani u njemu,ali ponekad izadji iz moje glave.Ostani u srcu, ali na trenutak da ne mislim o tebi.
Bog neka spasi moju dusu ako je imam.Molim se I za tebe.
Nadam se da cu te upoznati kao I ti mene.Ali!!! Ne zelim da ti budem recka.Ne igram s tobom tablic
.Ne zelim da se igram sa osecanjima.Zelim da budemo nesto vise od svega sto mozemo biti.Ako ti hoces?Stvarno sam lud kada ti ovo pisem.A mogao sam sve ovo nacrtati.I sve je ovo glupo,a hteo sam mnogo da ti kazem.
Cini mi se da sam te zavoleo.

Drugi deo zapisa…
Onog jutra,prepun tvojih tragova, otisao sam za Beograd.Nisam znao sta drugo da uradim.Bio sam potpuno zbunjen.
Zeleo sam ti se javiti…Podizao I spustao slusalicu.Pisao I cepao. I tako non stop.Pomozi mi, molim te ,ne znam sta da radim.
Danas sam se vratio.Citam tvoje pesme.
Mislim da ce mi biti lakse. I nista!
Citam :sa tobom pola mene spava…
Citam:Usnama utapam ti se
Citam I citam.
Kako si cudesna,znana I neznana.Beskrajno otvorena!…
Hteo sam nesto da ti kazem.Mozda mi je zao sto se nismo ranije sreli?ili bar…samo da…Neznam.Hteo sam ti poslati visibabe. I nisam.
Sada mi je zao.
Sta vredi.
Nadam se da cu te opet videti.
Mislim da si ljuta na mene I nemam hrabrosti da ti se javim telefonom.Plasim se da me neces razumeti.
Cuo sam pricu koja kruzi:Otisao sam za Beograd sa svadbe I poveo jednu devojku sa sobom.
-Pamtim sve dane u zivotu ali ne zelim da zaboravim vreme provedeno s tobom.
Samo kada bih znao da pisem…Sve bih ti rekao.
Sanja je rekla:
"Nasla sam te u tvojim snovima."
Sta ja da kazem?Ja cu na zalost reci: izbrisi sve linije koje si iscrtao dok si mislio da volis.

PRICA 4

A) Ako si sposoban biti samo sa jednom ženom - žalost!

B) Bilo bi bolje da razumeš. Ne, ne ne razumem?

V) Volim gorde folirante jer zabava ce biti bolja. Zatvori vrata, slobodno sami smo...

G)Glumi do mile volje, al' mora se platiti kazna. Kako? Tako što cete dragi moj voditi ljubav sa njom!

D) Dobro. I šta posle? Odmahnuo je glavom, spustio pogled. Daaaa! Ovo je neka šala? Diši duboko, razmisli, probudi želju, nisi pacijent! Ako nisi tip za avanturu, u redu.

Ð) Djordje iz unutrašnjosti vlada. Drugo stanje vidim ti u ocima. Prvom prilikom liznite vino, sladoled. Iz vlažnosti ukusa probudice se želja, muškost možda ali želja za...

E) E tad sa erekcijom sigurno neceš kod frizera, pozorište! Burno odradi kod svoje žene!

Ž) Žurno cete popiti jutarnju kafu, krenuti sa izgovorom kako imate puno posla, u mislima mojih reci.

Z) Zar postoji realnost?! Ne postoji. Tako i zamena za bilo šta, ni žudnja, želja... Stvarnost dodirnutog nas uveri.

I) I nije isto - subjekat, predikat, zamenica, autonomija svesti do zakljucka. Na prvi pogled perspektive cesto jesu. Svaka želja za tim je zavedenost i nestvarnost potrebe. Cežnje rukovode cesto bez definicije.

J) Jeste da je istina znanje, pocetak, volja za moc u nama ali ne moraju se iskljucivo ispunjavati želje drugima. Prvo sebi da bi i drugome bilo lepo.

K) Kakva slucajnost! - na sve je odgovorio osmehom.

L) Lagana bliskost, koja je u jednom trenutku izmedju Djorjda i Tijane blistala, prodirala je jako, snažno, prirodno. Poljubac je bio dugacak i vlažan.

LJ) Ljudi u prolazu misle kako su njih dvoje u ljubavi. U meni letnja zima! Pita me: " Hocemo li da te ispratimo do stanice" Isti je. Želi da me zadrži da ostanem. Nežno me je opet poljubio. Zašto to radi? Osecala sam trnce kako putuju niz ledja. Kreten! Želi da se sve na tome završi.

M) Mnogo te želim! Rukama sam ga uhvatila za vrat, poljubila. Vice! Nisam znala šta da kažem. Nikada me nije pohvalio, dodirnuo za grudi. Onda se desilo nešto neocekivano. "Ostani još pet minuta!" Zašto, ne znam?!

N) Nije sada vreme da ti kažem. Prija mi tvoja blizina. Misao nije izgovorena, utonu u misli.

NJ) Njegovom jednostavnom razumevanju svaki simbol ukazuje na bilo koje znacenje iz dubine, konacne stvarnosti. "Kako se osecaš? Odgovori! " " Sa tri sam raspoloženja, ni jedno od njih nije pozitivno, samo cu ti to odgovoriti!"

NJ) Njemu nije do price. "Izvini nikada ne govorim osvojim problemima." " Djordje, daj mi ruku, želim je držati i pamtiti ovaj dan! " " Nisi premorena i nervozna? Još malo voz treba da stigne? Kasni. Izaberi dobro mesto, odmori se, javi da si stigla." "Što?" " Iz ravnodušnosti!" Evo dolazi na peron broj dva. "Da ne zakasnim?" "Neceš. Zovi slobodno!" Ovaj rastanak otvara druga pitanja tako da smo se poljubili u obraz.

O)Odlazim. Idem u nazad da bih ga još gledala. U vozu je bilo prepuno tako da sam morala da stojim u hodniku vrebajuci priliku da ugrabim neko mesto. negde oko Valjeva nadjem mesto i sednem. Sve vreme premotavam film, njegove pokrete, reci. Zašto mislim na nekoga koga sam skoro upoznala? Stigla sam u Užice. Nisam mu se javila. Za par dana cu se vratiti i videti ga sa belom orhidejom na vratima na mestu gde treba da imam promociju, u kuci Djure Jakšica. 09.12.2003. Dok sam pozdravljala goste razmišljala sam, možda kasni ali sigurno dolazi. Bila sam toliko sigurna isto kao i da cu da ga zagrlim, da mu kažem da mi je stalo do njega... U tim mislima gospodin koji radi tu rece: " Cvece za Vas, damo! Predivno izgleda buket za mene! Zauvek ostaje simbol ljubavi i pažnje. Pogledala sam poruku. Bio je to buket od moje drage sestre i zeta. Iskreno moja radost je bila milija i ipak je to moja prva promocija u velikom gradu. Odluka je cvrsta da ostanem nasmejana. Jer tu su samnom oni koji me vole i ja njih.

P) Promocija je ostala u srcu. Ko zna dali ce ih biti jos. Sutradan otvaram internet poštu i njegova je tu. Kaže da je tih dana bio u gužvi! Opravdano, nema šta da se kaže. Jedino da kasnim za pricu.

R) Rekla sam otmeno:" Mili, u ponedeljak cu ti poslati izvini nisam stigla da doradim onu o nama. Kada bude gotova polacu ti je drugi put za uspomenu. Ili odgovor glasi da nadam se da cemo se uskoro videti. Samo što ja nikada ne planiram sutra. Onaj trenutni tren mogu da ti kažem nešto, kažem ili ne kažem.

S) Sama sa sobom u svim pogledima života, samo maštanje i bežanje od istine. Sve što sam želela, planirala ostavilo je sve na svoj nacin trag izmedju lepog u ružnog. Trudim se istom merom da zaboravim. Želim da budim nova ostvarenja za nepredvidive ljubavi, rizike, izazove sa dugim predigrama. Oci u oci, ljudi greše. Za ljubav godine nisu prepreka. U pitanju je sloboda razuma, otvorenog duha. Jednostavnost je uloga.

T) Tanka je nit srece. Sa toliko glupsti je tražimo. Kada je prekinu vežu cvor i nikada ne bude ista, nikada ni u jednoj stvarnosti ne produžava agoniju. Ne zavaravaj se onim što nikada ne može i nece biti. Minut je vredan tamo negde gde nismo svesni. Idi ka žudnji koja ce biti.

C) Tako ce prolaynost proplakati vreme bez krika beznadja. Mi sveci misija stvaramo filozofske želje iz nekog veka koji nam je nepoznat. Svako duhovno stanje u subjektu ljubavi tišti suštinu osecanja zanemareno. Gledamo kroz sva ta pitanja, to je provalija hrabrosti! I širi se u beskonacnost, ali naša vatra ce se razgoreti. Ocajne kako da doživim trenutke u kojima ce se sve razumeti.

U) Uz odricanje volja je subjektivna, praznina unutrašnja materijalna pustinja, beskrajna moderna tragedija. Taj fenomen boluje u povratku, u haosu vrti se u krug, kao rulet uvek na gubitku. Kad je u dobitku tada život istraja dok trepne ostvarenje blistave sadašnjosti. Ožalošcenosti kasno je za nepostavljena pitanja u sebi.

U) U snu bez obzira što si rekao da je razlika u godinama, da nisi zgodan, dugo planiram da ti kažem šta osecam prema tebi. Ovo je deo poslovnih manira. Onda sam ga poljubila. Oboje smo osetili kako nam niz ledja putuje hiljadu iglica. Od tog osecanja, zadovoljstva zagrljaj je bio sve strasniji i strasniji. Oboje smo osecali onaj poznati fluid. Ljubili smo se divlje i pomamno tvoje su ruke klizile po mom vratu. Jecala sam od zadovoljstva i vatre koja se polako rasplamsavala. Zavuci mi ruku ispod suknje, prstima pronadji osetljivo mesto. Nemoj da prestaješ. Krupnim šakama obuhvati oko struka. Ono što se dogodilo bio je plod njegovih najvrelijih fantazija. Pokreti u ritmu budili su svaku njegovu poru. Eksplodirao je. Stegla sam ga do bola. Spustio se polako kraj mene. Ljubila sam ga po stomaku i grabila ga oko struka. Osetila ga je u istom trenutku, on je osetio svu dubinu njenih najintimnijih delova tela, osecala je svaki njegov mišic koji ju je parao do bola. Dogodilo se! Snažan grc i cvrst zagljaj. Sona je mirisala na jagode. Ne budali, od kuda sada jagode u zimu? To su mandarine. Moji pokreti su bili još vatreniji i agresivniji i nije bio kraj. Istina je, sveca je imala miris jagode a i san urezan.

F) Fenomen je covekovo srce, mozak, covek koji se ponosi sa majkom. Prospi u prolece vernost za voce koje je rodilo pre 35 godina. On posadi razdraženost. Bolje bi bilo da si Egiptu uživao. Ipak nešto slaviš. To te ispunjava da nedeljom se kupaš u bazenu sa svojom starom. U divnoj noci zaspao si kao jagnje. Od vazduha? Da, i od mladosti. Nema sumnje da su se negde te dve strane njegove licnosti borile u njegovom srcu. " Gospodjice, da idemo negde na kafu?" "Može Djordje." Uspeo si spasiti prah. Nije ni važno što nismo vodili ljubav. I mislim da nema žene koja nije prevarena. I nisam to morala biti i ja. U tebi je želja tinjala. " U što danas jako pada sneg- iygovorila sam. Pkrio me svojim kaputom i poljubio u kosu.

H) Hocu da joj kažem da mi je drago što si bio deo moje mašte! Nemojte mi ništa govoriti! U mom životu je važno biti tvrdoglav, da izdržim do neke granice i udarim glavom u zid. Ne znam šta vi radite kada poludite ali razumljivo je da duh postoji, živ i stvaran leptir. Paranoicno ulazi nevin u avanturu price i tako ulazite u starost kao u luksuz. Odlucicemo ko ima talenta. Surovi susret sledi da bi bila kao Isidora Dankan, Evita.

C) Crveno neka podseti na ružu, na boju ljubavi, bika u znaku bika, na vrelu upornost tvrdoglavosti bez uzdaha, kajanja zgažene emocije koja su obeležje pesnika.

C) Cuje se šapat andjela. Prestaju sa pesmom. Citacemo se.

DŽ)Džurijran kaže: O, kamo srece da sam stablo koje ne cveta, ne radja. Plodnost više boli od jalovosti. Patnja onoga koji ima i od koga se ne uzima je strasnija od ocaja bednika. Kamo srece da sam suvi bunar u koji ljudi bacaju kamenje. To je lakše nego da sam izvor koji žedni preskacu i ne piju iz njega.
Kamo srece da sam svirala koju gaze, to je lakše nego da sam lira srebrnih žica u nekom domu ciji domacin nema prste, a ukucani ne cuju. Mi smo sadašnja prica. Objavi mi je, brbljivci je rodjendan.

Š) Šta je bol smelosti? Nije bilo tako sudjeno. Nisam tolika neznalica da ne bih shvatila da muškarci moraju imati dva lica zbog kraja price, zbog kraja price. Zbog nekoliko reci da se ponašate kao da ste pobedili žalost. Nije tako kao i ove poslednje reci. Ostaje ruka sa rukom da se rukujemo. Odloženo vreme. Bliski smo drugovi. Ljubav je danas postala istaknuta filozofija bez imalo jednostavnosti.

PRICA 5

Mislim da je ovo prvi put da je moja glava bez inspiracije, da su mi usta ostala prazna i bez rijeci, da u mome srcu nema mjesta za stihove.
Netko kao ti morao mi se dogoditi, morao mi je netko pokazati da u meni još uvijek postoji mjesto za bol i za grižnju savjesti. Možda te nisam trebala odbiti i ostati druga, ali pocela sam te željeti samo za sebe i samo tebi se predavati, a previše se toga saznalo. Vjeruj mi ovako je lakše, ovako boli samo mene, ovako placem samo ja i nitko više. Jer ti za mnom neceš plakati, ne znam ni dal ceš žaliti, jer ti si meni poceo biti previše, a ja tebi samo još jedna u nizu. Previše me toga boli kod nas dvoje, a opet mi je bilo toliko lijepo. Ona plaža u rano jutro zauvijek ce ostati u meni, a samo ja znam zašto. To ti nikad nisam uspjela reci, a sada više nemam ni zašto. To je bila moja slika ljubavi i moja mašta srece, a s tobom sam ju doživjela, bar prividno. Jer u nama sam samo ja vidjela ljubav, a ona tu nije ni postojala. Da mi je samo pretvorit se u vjetar, jer to je ono što ti želiš biti. I tiho poput maestrala zaplesat ti po licu, samo da te imam blizu sebe. Bar na kratko. Bar da te sada posjetim i pogledam ti u oci, da vidim dali je i tebi žao, dali i ti imaš pitanja skrivenih za mene, a bolje je da ostanu neizrecena. Žalosno je što te toliko želim kraj sebe, samo te taknuti, samo te gledati, a obecala sam si da si ovo više nikada necu dopustiti. Da necu tako lako predati nekome srce i sama ga naposljetku zgnjeciti. Ovako je bolje i ovako je lakše. A šta ako si ti ta polovica koju sam tražila? A šta ako je ovo bio moj vlak srece? Jer ovo koje imam doma nije to. Sve je, samo ne to, samo ne ti! Nisam ti ni stigla objasniti ili ti barem dati do znanja da shvatiš da si mi ušao preduboko. Bez pitanja, ponovo...Možda bolje da ti nisam ni stigla pokazati osjecaje, jer ti ih nisi želio vidjeti od mene, a barem se mogu tješiti da ih je bilo i kod tebe. Jer što je uistinu u tvome srcu, nisam imala prilike saznati, al samo ja znam kako si me gledao. Da smo se sreli samo godinu dana ranije...

PRICA 6

I ostali su samo trenutci uhvaceni u objektiv mojih sjecanja. Trenutci koji ce me pratiti kroz vjecnost… Trenutci koji se kao mreže ispreplicu do beskraja. I koliko god se trudio zaboraviti, krenuti dalje, jedan dio mene potajice to ne želi. Zaboraviti nju… U svakom mom pogledu, vidim njenu ljepotu, u svakoj pjesmi cujem melodiju njezinog bica, u svakom dahu udišem njen opojan miris, u svakom dodiru osjecam njezinu prisutnost… Pitam se hocu li ikada zaboraviti. Zaboraviti moje nedosanjane snove… Ne! Nikada necu zaboraviti, cesto sa suzom na licu govorim sam sebi… I sve je ostalo tako nedoreceno, ljubav, osjecaji, pa cak i ove recenice što pišem. Kako zaboraviti njezin pogled, njene oci koje su me sa sigurnošcu gledale, dodire, usne koje su me ljubile, stapanje dva bica u jedno… Možda je sve to bila iluzija, samo nacin na koji sam ja gledao… Na ta pitanja nemam odgovora. Cesto se pitam je li moglo biti drugacije, bez patnje, boli i gorcine. I koju nam je ulogu sudbina namijenila na ovoj trnovitoj pozornici života? Je li moja uloga da ju bezgranicno volim i da nikada ne zaboravim što smo imali, a uništili? To je vjerojatno moj križ koji sam osuden nositi. Nije li to pakao na zemlji? Može li što biti gore os toga? Ne imati kamo usmjeriti svoje osjecaje… Toliko toga cuvam u sebi, toliko toga bih joj dao, ali snovi su i dalje ne dosanjali. Još uvijek se necemu nadam, necemu… Kada bih si bar mogao priznati cemu. Možda tome da ce se naši snovi probuditi zajedno s proljetnim suncem u nekom ljepšem svijetu gdje ljubav vlada. Nažalost je stvarnost drukcija, ovaj svijet je jesen, zamalo pa zima, hladan i okrutan, daleko od ociju ljubavi. A što je zapravo ljubav i gdje je ona nestala? Je li to onaj osjecaj kada nekoga volimo i želimo ga kraj sebe unatoc svemu, kada smo spremni oprostiti sve, zaboraviti, ljubiti… Ne znam. Možda je ljubav samo mit kojemu se nadamo, ali ja taj mit uistinu osjecam, to je mit koji raste u meni i ne da se zatomiti. Toliko je pitanja za koje nemam odgovore… Možda jednoga dana shvatim kako sve funkcionira. Svijet, ljubav, ljude, sam sebe pa i nju! NJU! Dotada cu i dalje živjeti za trenutke koji su samo naši i koje mi nitko ne može oduzeti…

PRICA 7

Jutros sam krenula iz tog grada a za sobom ostavljala polja i zita zrela. U sebi ponela osmeh tvoj, nas dvoje kako koracamo mokrim ulicama tvoga grada. Savijen pogled dok kisne kapi brisu korake iza nas. Tada sam pozelela da vreme stane, da svaki casovnik ima boju mraka, da nas vreme prevari i zauvek ostanemo tu na mokrim ulicama dok kisica pada, na mokrim ulicama Novog Sad-a.

-A sve je pocelo sasvim slucajno, pojavio se u mom zivotu kao slucajni prolaznik. Kao neko ko dodje i ode sa prvim zrakom sunca. Tih dana nisam ni slutila da ce se savrseno uklopiti u moj idealni svet, da ce biti cak jedina osoba koja ce uspeti da mi ukrade srce da podigne moje carstvo, zavlada njime kao da je citav zivot bio tu. To je covek sa najlepsim pogledom, sa najlepsim osmehom, njegovo ime meni znaci sigurnost da ALEKSA bas ta osoba, a pre svega covek se savrseno uklapa u moje davne snove. On je idealizovao moj savrseno idealni svet, on ga je sada ucinio jacim i sigurnijim. PITACETE SE ZASTO? A ja odgovor mozda i ne znam, znam samo da se nalazi izmedju redova ove price ko ne shvati sta ta osoba meni znaci u “MOM TAKOZVANOM IDEALNOM SVETU” znaci da uopste nije ni trebalo citati ove redove. -

Veceras zamisljam da vila ja sam, da prolazim poljima zrelog zita da koracam mrakom ka tim najlepsim ocima, i kao da se tu sklapaju oci kao da na kraju tog polja vidim tebe toliko je zelje u meni da te mogu i dodirnuti kroz mastu. A znala sam da ce nas svaki rastanak do sledeceg vidjenja nositi mastu, moju zelju da tebe poljubim da ti padnem u zagrljaj kao i svaki put kada se rastajemo dok tebe posmatram kako nestajes, gubis se iz moga vida ali ne iz srca. Ne sa tog mesta tesko da ces nestati i vec su pusta ta moja polja i nikoga vise ne mogu videti samo senke meseca i zvezda i zito koje se ogleda u mojoj dusi. A smela sam se zakleti da vise niko nece moci uci u moj zivot, a sada se branim tvojim pogledom, tim najlepsim ocima, branim se od svega sada zracim tvojim imenom. A bila sam senka, ranjeno srce malo, bila sam svima nebitna, tuzna, nesrecna i nije mi zao. KRAGUJEVAC moj grad, danas je tuzan, zima ga je uspavala, a i ja sam se uspavala u njemu do sledeceg vidjenja sa tobom, sedim, odbrojavam dane. Cekam na stanicama bola taj voz srece koji ce me voziti ka tvom gradu, zagrljaju, usnama. I ko kaze da je daljina put ka zaboravu, kada nas ta daljina spaja svakim danom smo sve jaci, izdrzljiviji, sacekamo vikend koji provedemo samo kako to nas dvoje znamoi i opet tako. Ali znam da ce mo za koji mesec, godinu, biti najsrecniji zivecemo zajedno imacemo bebu malu, slatku i tada ce ta daljina biti prolazna, tada cu se smejati kada sam plakala za tobom u svojoj sobi zato sto si bio daleko a trebao si mi. Tada ce sve ovo tuzno biti srecno i necemo vise setati tuznih pogleda kroz tvoje ulice. Bicemo srecni cak i kada kisa pada i necemo biti sami, bice i ona snama nasa beba.

PRICA 8

Nocas sam opet bez sna i gorkih uspaljenih secanja sa sto rana na srcu, suze mi kvase lice. Slana tecnost sliva mi se niz grudi. Vreme ima boju mraka svaki me casovnik vara.

Od meseca koji me uporno zove, niotkuda dolazi san, ali kratak. Prilazi mi andjeo beli

sa krilima od svile tanke i rece “NEBRINI, MALENA SMRT JE MALA. ”Znala sam da si to ti ljubavi moja jedina zasto si morao poginuti te proklete letnje noci, zasto me ostavi samu?To je pitanje koje ce ostati bez odgovora danima ga na tvom grobu trazim, danima preko njega lezim, molim te da iz zemlje progovoris da mi kao nekada kazes “Jos te volim maleno moje. ”Znam da si i gore srecan, lep kao sto si pored mene bio, da ti andjeli drustvo prave. Ali ANDRIJA samo jedno ti necu oprostiti nikada zasto nisi poveo mene.

I ja sam zelela da budem sa tobom, da se pored tebe budim, zasta ce mi sada zivot kada nikoga drugog u zivotu necu moci iskreno da ljubim. Evo vec su tri godine prosle odkada se videli nismo. Odkada te najlepse plave oci nisu ugledale svestlost dana, zelim da zaspim

i da se probudim kraj tebe, da li si ti ovaj anjdjeo sto mi u san dolazi?Da li si zaista me cuo i dosao po mene?Pruzas mi ruke andjele beli, govoris mi da se ne plasim prilazim ti

i sada sam sigurna da si to ti, osmeh mi prekriva lice padam ti na grudi. I kao da je tu vreme stalo, taman pomislih da sam mrtva, plavetnilo mojih ociju ugleda ta poznata cetiri zida moje sobe……Shvatila sam da smrt uvek dolazi iz tih polja skrivenih. I ako umrem zelim samo jednu ruku ranjenu, jedne usne ranjene, jedne oci najlepse pa makar provela bezbroj noci bez postelje.

Zelim da zabranite mesecu da udje. Poneku zvezdu pustite u moj dom. A kada sunce izadje prve zrake pustite meni, kroz otvoren prozor da mom kovcegu pridju. Jer ono je jedino koje me nije izdalo. Vetar duva i nosi sve mozda mene odnese jedne noci putom smrti. Mozda se na trgu mrtvih okupe svi da vide kako dolazim sa koferima punim gorcine, mozda me i ti tamo sacekas, sa poljupcem slatkim odvedes andjelima. a ja cu te gledati sa suzom u oku sto me umesto ljudi sacekase vile, sto ostavi planine i zime. Zato majko moja kada umrem nemoj plakati, jer ces raniti srce cerke svoje, kada me pod zemlju budu zakopali i veliki plocnik stave. Bicu jedna dusa bez tela, ali cu majko moja, biti srecna i nasmejana necu se plasiti novog sutra zaspalog sunca i zivota bez njega………………..

PRICA 9

“Jutro je tek pocelo svitati,na krovovima kuca mogao si vec prepoznati dan,grad se polako budio i obecavao jos
jedan dan u nizu mnogih.Za mnoge nije bio poseban ni taj dan ni to jutro sto je sa petlovima dolazilo ali za mene jeste” Kaze jedna teta i nastavlja svoju pricu: “Bila sam trudna vec usla u deveti mesec a tog jutra su me probudili bolovi znala sam da je doslo vreme da na svet donesem jos jedno bice,i molila boga da bude sve u redu.I bas tog lepog letnjeg jutra 1985-te rodilo se jedno malo blesavo dete.” Kroz osmeh nastavlja dalje: “bilo je to malo stvorenje sa plavim ocima vec kada sam ga uzela prvi put u ruke shvatila sam da te plave oci obecavaju zivot ali kakav to ne znam,moje je bilo da ga donesem na svet i vaspitam kako ja znam i umem da bude to fina devojcica sutra majka i zena kao i ja.” Zacutala jet u kao da nastavak nije znala a mozda i jeste mada ga ne bi opisala ni delic slicno kako cu vam ja opisati i ispricati jednu zivotnu pricu svoju ne do kraja jer je kraj suvise daleko.

Detinjstva koliko se ja secam, bilo je dobro kao i svako srecno,sa puno osmeha,malo suza i dosta igre ali je brzo proletelo,to doba kada sam na prozoru cekala deda-mraza da dodje na sankama i donese lutku za cas je nestalo i dosao je dan kada sam posla u prvi razred osnovne skole.Secam se kao da je juce bilo tog jutra sam ustala dva sata ranije da ne zakasnim prvi dan skolske godine bio je posvecen nama prvacima.Sa tatom sam krenula u taj prvi dan i pesmom u nove pobede,sve mi je izgledalo tako lako.Bila sam ponosna sto odrastam jer nisam znala sta me ceka.Kao mala i u to vreme ja sam gradila svoj svet bila sa princeza svoga carstva i bilo je to najlepse carstvo sastavljeno od zvezdica,srece i zivota.I ako vise nije bilo deda-mraza i ako sam prestala daverujem u vestice u svoje carstvo nisam.U njega niko nije mogao uci jer je bilo zakljucano duboko u mom srcu mojoj glavi a cuvale su ga najlepse misli i najbolja moja mastanja o princu koji ce to carstvo ulepsati.I kroz mastarije,smeh i igre prodje osam godina tada sam trebala napustiti svoju O.S “Jovan Popovic” i krenuti drugim putom koji ce sada biti jos trnovitiji.Srednja skola oko mene bezbroj ljudi nista poznato gomile narogusenih profesora u mojoj glavi vise mi nista nije jasno sve se iskrivilo, otislo putom u nedogled,nepovratan mi je tada bio svaki trenutak svoje srece, gubila sam u toj ogromnoj skoli,danima sam dolazila kuci i u mraku svoje sobe plakala,zelela sam da zivim u svom svetu da budem srecna i nasmejana a,drugi mi to nisu dozvoljavali.Svatila sam da svojom mastom ne mogu pobediti stvarnost i da moram ziveti po zemaljskim pravilima da se moram pridrzavati zemlj i stvarnosti.Ali svoj svet nisam zaboravila svaki put kada bi se vratila kuci u polumraku svoje sobe ja bi dogradivala svoj svet i on je svakom danom bio veci,cvrsci,sigurniji a, ja sam u njemu bivala sve vise bitnija ja sam bila mala PRINCEZA iz zaboravljnene zemlje,zemlje snova.Pocela sam da zivim taj stvaran zivot da se upoznajem i stapam sa ljudima,da izlazim i zabavljam se ali opet nisam bila srecna jer nisam imala potpunu sliku u glavi ko sam u stvari ja.Da li sam samo bozija lutka jos jedna njegova figura u nizu drugih kojoj je zapisan rok trajanja i koja ce zavrsiti u zemlji kroz godine, i umreti kao i svako a ne znajuci da li sam u stvari dozivela, dotakla taj smisao zivota.Ili sam zivela zivot drugih ljudi?

PRICA 10

Samo sam tebi srce dala, svoj život u i. Budila se svaki dan samo da tebe vidim, slušala sve, samo da tvoj glas cujem. A šta sam vidjela i šta sam cula? Vidjela tebe sa njom, cula nježne rijeci upucene njoj... i šta još? Vidjela njega kraj mene i cula njegove rijeci, tople, lijepe... a ja sam, tada, zamišljala tebe. Svaki njegov zagrljaj osjetila kao tvoj, svaki njegov poljubac uzvratila kao tebi, sve te njegove rijeci slušala kao tvoje... i sve što bih tebi rekla, rekla sam njemu. A rekla sam mu i da ga volim i da bih cijeli život provela sa njim i da ne mogu bez njega...

Da, vidiš ti mene nasmijanu i srecnu. Takvu me i drugi vide, pa cak i on. Ali kako ja sebe vidim, to samo ja znam! Šta se dešava u mojoj glavi i u mom srcu, to samo ja osjecam. Zbunim ja nekad i samu sebe, pomislim možda ga i volim, ali tada opet vidim tebe! I shvatim da volim svaki tvoj pokret, tvoje rijeci, poglede, TEBE!

I zato te pitam, da li i ti nju voliš kao ja njega? Da li postoji nacin da mi oprostiš? Da li je ova dugogodišnja ''robija'' dovoljna? Reci šta da uradim! Otici cu na bilo koje mjesto svijeta, uradicu sve što poželiš, rušicu i gazicu sve prepreke. Pogazicu ako treba i svoj ponos! Molicu za tvoj oproštaj i za tvoju ljubav! Jer ona je iznad svega! Samo mi reci...

Reci mi i ako je voliš kao ja tebe! Ali ako je tako, ako je to surova istina, molim te nauci me kako da te prebolim! Pokaži mi kako si ti uspio da zaboraviš mene. Nauci me, jer sama to ne mogu. Nauci me, ako si ti uspio! A da li si?

Reci mi, jer ta ljubav, koja se jednom probudila u meni još uvijek traje. Ja se i dalje budim sa istim razlogom.